треће, измијењено и допуњено
издање

НАГРАДА "СВЕТИ САВА"

403 странице

цијена: 25 КМ


ГОВОРИМО СРПСКИ

"Писана памтљиво и духовито, често у облику лаких и шармантних минијатура, књига Милорада Телебака ГОВОРИМО СРПСКИ - С лакоћом до језичке културе доноси преглед главнине проблема који. изазивају недоумице у свакодневној употреби језика и одмах улази у први ред приручника посвећених неговању српског језика, с изгледима да се, као дело искусног зналца практичара, тамо и чвршће упише и дуже задржи."

Проф. др Драгољуб Петровић, Нови Сад

"Из бивше Босне и Херцеговине долазиле су нам многе корисне и занимљиве књиге о језику: да поменем само Правописни приручник С. Марковића, М. Ајановића и З. Диклића, зборник групе аутора Наш језик у пракси, два језичка саветника Милана Шипке - Занимљива граматика и Приче о ријечима, лекторска искуства која је Миливоје Јефтић изнео у књизи О језику мојему и твојему. Сада се том списку више него достојно придружује Телебакова књига Говоримо српски, која је свестранија од свих досадашњих: он је стигао да обухвати и семантику, и морфологију, и синтаксу, и правопис, и фонетику, па и етимологију."

Проф. др Иван Клајн, Београд

"У књизи ГОВОРИМО СРПСКИ - С лакоћом до језичке културе Милорад Телебак о свим темама, до најтананијих детаља, пише подједнако квалификовано, економично, спретно и речито, с лакоћом која досеже елеганцију.

Ми смо у прошлости имали лепу традицију популарних језичких рубрика у листовима, у којима су се јављали - од Белића, веома агилног М. С. Лалевића, активног М. Станића, повремено Ј. Вуковића. Њих су касније наследили млађи, од којих је, свакако, највише урадио Иван Клајн, затим Јован Ћирилов са својим шармантним прилозима, Егон Фекете, Драго Ћупић, Богдан Терзић и други. Али је Милорад Телебак испред свих, јер сви заједно пре њега нису се бавили толиким бројем разноврсних питања којима се бави Телебак."

Проф. др Мато Пижурица, Нови Сад

 


НЕМОЈТЕ "ЖЕНИТИ ДЈЕВОЈКЕ"

Немојте женити дјевојке! Не зато да бисте остали нежење него зато што је неприродно, бесмислено, чак и немогуће, "женити дјевојке". А ево зашто.

Некада давно, кад су родитељи женили синове и удавали кћери, а ови били пасивни у избору супружника, глаголи женити и удавати били су прелазни: на сина или на кћер (као објекте) прелазила је радња жењења, односно удавања, чији су вршиоци (субјекти) били њихови родитељи. Тада се говорило: Оженио је сина, Удао је ћерку. И то је, језички, било коректно. Присјетимо се народних пјесама: "Кад су дјеца женидби дорасла, обадва је оженила мајка, довела им дв'је л'јепе дјевојке..." и "јеси л', бане, кћери поудао...?"

Касније, кад су се синови и кћери почели сами, по својој вољи и избору, женити односно удавати, глаголи женити и удавати постали су повратни, добили повратну замјеницу СЕ, која означава да онај ко се жени и удаје активно врши ту радњу, и то сам на себи; тај је истовремено и субјекат и објекат (женити се = женити себе). Тако смо добили: Син се оженио. Ћерка се удала. Он се лијепом дјевојком или још боље:... добром дјевојком, јер - по оној народној - лијепе коло воде, а добре кућу куће. Она се удала за доброг момка.

А онда је почело да се гријеши, да се језик загађује: "Милан је оженио Јованку", "Никола ће оженити Душанку"!...

Потиснути су и глаголи удати се и узети се, па се говори чак и да се "Јованка оженила за Милана"(!), а за Николу и Душанку кажу да ће се "њих двоје ускоро оженити", па уопште није јасно колико ће ту бити невјеста, нити колико младожења!

У језику је, како се види, створена читава збрка око жењења и удавања. (Кад је тако у језику, како ли је тек у браку! Али, нећемо о томе.)

И без карикирања, бесмисленост ових конструкција је очигледна. Сјећате се, свакако, Кочићевог Давида Штрпца, који се на судијино питање: "Је ли та ваша жена била раније оженита?" - крстио од чуда, понављајући: "Жена оженита"?! Жена оженита?! Ама, зар се у вашој земљи жене жене!?" - исмијавајући тако накарадни језик аустријске администрације у Босни.

Конструкција "оженити дјевојку" уселила се у наш језик из њемачког, најприје у градске говоре, касније и у сеоске, и - нажалост - све је чешћа, иако је бесмислена, ружна, супротна природи и духу нашег језика.

Зато немојте "женити дјевојке", пустите дјевојке нека се удају, а ви се жените дјевојкама. (Не: "с дјевојкама"!)

И срећно вам било!

 

"ПОЛОЖИО САМ ТЕКСТОВЕ"

Сигурно сте и ви чули од неког будућег возача како је "положио текстове", али је пао на вожњи. (Е, нека је, кад не разликује тест од текста!)

Као што многи не разликују глас од слова, још вишe њих не разликују број од бројке, па да то разјаснимо.

Гласови се изговарају, а слова се пишу; слова су знаци за гласове, као што су бројке или цифре знаци за бројеве.

Нпр., број 125 (стотину двадесет пет) пише се бројкама 1, 2 и 5. Зато је погрешно рећи да се "инфлација мјери четвороцифреним бројкама". Како бројка или цифра може бити четвороцифрена!?

Декада најчешће значи десет дана, а деценија - десет година, па их није добро замјењивати. Такође треба знати да, нпр., педесете године неког вијека нису пета, већ шеста деценија. На примјер, педесете године прошлог вијека су 1951, 1952, 1953. итд., а то је његова шеста деценија.

Познато је да постоје несвршени и свршени глаголи, нпр., учити и научити. Први означавају вршење радње, а други њено извршење. Слично је и са глаголским именицама: унапређивање и унапређење, разоружавање и разоружање.

Унапређивање и разоружавање означавају процес, а унапређење и разоружање значе остварено стање. Зато је погрешно рећи и написати: "Ради се на унапређењу школства" - треба: на унапређивању, као процесу, или: "Треба приступити разоружању зараћених страна." Може се приступити разоружавању, као процесу, чији ће резултат бити ново стање - разоружање.

Ни значај и значење немају исто значење. Све има своје значење (смисао), а значај (важност) само неке ствари и нарочито, неки људи! Треба разликовати знатно (прилично, осјетно) од значајног (важног, битног) како не бисмо и даље слушали и читали бесмислице да је "предузеће остварило значајне губитке"! Да је у саобраћајној несрећи причињена "значајна материјална штета"!

Чистоћа има материјални смисао (чистоћа куће, града), а чистота - духовни (чистота душе, језика). Натпис је краћи текст на споменику, ознака на радњи и сл., а напис је чланак у новинама, на примјер.

Придјев писани значи саопштени писмом (писана молба и сл.); писмени значи исто што писани, оно што је супротно усменом (писмени задатак, испит), док краћи облик писмен значи написан без граматичко - правописних грешака (писмено написан рад) или који тако пише (писмен човјек).

Наши трговци и угоститељи редовно "поручују робу", али им, ево, поручујем, тј. шаљем поруку, да се роба наручује, да стигне "на руке".

Кад већ поменух угоститеље, да испричам једну догодовштину из ресторана.

За доручак наручим (не: поручим!) поховани мозак. Млади конобар, ваљда ученик на пракси, враћа се и вели ми:

- Жао ми је, господине, али немате мозга.

- Молим?!

- Кажу у кухињи да немате мозга.

- Е, поручи ти њима, дечко, да га немају они!...

А ни ти!

 

Доручковао сам у другом ресторану. Али не поховани мозак. За сваки случај.

 

 

  • Ријеч уз треће издање
  • Умјесто прeдговора
  • "РОДУ О ЈЕЗИКУ"
  • Језик и народ
  • Српски језик није српскохрватски
  • Пасуљ с хљeбом
  • Без комплекса
  • Нервоза и неуроза
  • Без кринке
  • Хор који не пјева
  • Водитељ и гледалац
  • Штрајковање и гласање
  • Десерт на тањиру
  • Граматика на прсте
  • Домаћица у кући
  • Ријечи селице
  • "МУЉ" У ЈЕЗИКУ
  • О кварењу српског језика
  • Немојте "женити дјевојке"
  • "Назови ме телефоном"
  • "Колико је стара беба?"
  • "Па то је за полудјети!"
  • Између "нашeг" и "туђег"
  • Туђе, а наше
  • РИЈЕЧИ - ЗНАЧЕЊА И УПОТРЕБА
  • Осрамоћене ријечи
  • "Стојим вам на расположењу"
  • "Положио сам текстове"
  • Већи или виши
  • Машине на оправак, људе на опоравак
  • Сат или час
  • Евро или еуро
  • Жена у јакни, или - ћурка
  • Љубитељ и љубимац жена
  • Шнапс није игра
  • "Цирка око..."
  • "Има ли булдождер свирену?"
  • Инфлација ријечи
  • (Зло)употреба језика
  • "Врши се упис"
  • Економисање ријечима
  • Грундиг и концентрација
  • Фашистоидни грејпфрут
  • Кафа с - капуљачом
  • Да ли се сутра чујемо и видимо
  • Мушкобањасти геометар
  • Јанковић - мушко или женско
  • Шта је писац хтио да каже
  • ГЛАСОВИ И ГЛАСОВНЕ ПРОМЈЕНЕ
  • "Овдје неко квари!"
  • Ко замахна - не омане
  • Је ли вам све у реду са Ј
  • Са цилиндром из Прчања
  • Мљечне чоколаде и млијечне краве
  • Трагање по завијаним бреговима
  • Стамбена палатализација
  • "Хемиска чистиона"
  • Рентгенов рендген
  • Закасњело мишљење
  • Костна срж на косном бриду
  • Искориштен или искоришћен
  • ОБЛИЦИ РИЈЕЧИ
  • Чија је Савина кућа
  • Смије ли Раде да се прошири
  • Живо - неживо
  • "Кажи ми, кажи како да те зовем..."
  • Идемо ли путем или путом
  • Сви наши путеви
  • О "масним" вицевима и јаким шутовима
  • О "робама" из "скрипте"
  • О кћери и матери
  • Граматика, која уљепшава
  • Још о генитиву множине
  • Ватра "из свог расположивог наоружања"
  • Кад важи за свако лице
  • Ко није ни за шта, тај је за ништа
  • Ко год није што и когод
  • Да нам град не буде "чишћи"
  • Милицин или Миличин
  • О "безбједоносној" ситуацији
  • Опрезно с приједлозима
  • Брат од стрица и "брат од колеге"
  • Кад је због, а када ради
  • Може ли се "кроз рад"
  • Путујте са чеком, а плаћајте чеком
  • Идите кући и будите код куће
  • О "по том питању"
  • Је ли инфинитив српски
  • Чињење и постајање
  • Треба знати са требати
  • Ишчашење умјесто извињења
  • Вода ври, а воће зре и зри
  • "Попењем се на сто и сломијем чашу!"
  • Она спава, али не "дава"
  • "Почмите истоварати"
  • Одлука није "донешена"
  • Шта све трпи придјев трпни
  • Освећивање и освештавање
  • О "утопљеној дјеци"
  • Кад захваљујемо, а кад се захваљујемо
  • О киши која - трчи и зецу - возачу
  • У колапсу се колабира
  • Од Брчког до Гацка
  • Не ружите лијепи град
  • О МЕЂУСОБНОМ СЛАГАЊУ И УПРАВЉАЊУ РИЈЕЧИ
  • Како глагол каже
  • Можемо ли "користити прилику"
  • Велика кукавица и индијански поглавица
  • Ред одређује значење
  • "На челу" не дође на челу
  • ИЗ ПРАВОПИСА
  • Српски правопис
  • Урош Нејаки и кнез Лазар
  • Косовски бој и бој на Косову
  • У улици Пионирској и Улици кестенова
  • "Књаз" против раденске
  • Небеска тијела
  • Бог или бог
  • На Бадњак се ложи бадњак
  • Срећна НОВА ГОДИНА!
  • Хтио бих да напишем
  • Писање одређује значење
  • Уто је посумњао у то
  • Замјенице у девизама
  • Доподне траје до подне
  • Бројке и бројеви
  • "Ви ће те побиједити"
  • Правопис на поправци
  • Цикцак кроз именице
  • Црно-бијели дресови на црнобијелом екрану
  • Хиперинфлација лијечи хипотонију
  • Мини сукње и супер журке
  • Радио пренос ауто-трке
  • Интерпункција
  • Ако запнете због запете
  • Изјаве, питања и изненађења
  • Цитирање и објашњавање
  • Набрајање и апострофирање
  • Цртица и црта
  • Цртица није црта
  • Скраћивање ријечи
  • РЕГИСТАР РИЈЕЧИ И СИНТАГМИ
  • Литература