треће издање

НАГРАДА "КОЧИЋЕВО ПЕРО"

207 страница

цијена: 15 КМ

 


МУЗИКА РИЈЕЧИ

"После сјајне књиге Говоримо српски Милорад Телебак нас је обрадовао новом, тематски усмеренијом, усредсређенијом, па можда чак и потребнијом. Књига МУЗИКА РИЈЕЧИ - Ка говорној култури представља аутора као ретког зналца, познаваоца струке и искусног практичара, мајстора заната у најлепшем смислу те речи. Она је леп дар нашој струци, којој управо овакве књиге недостају."

Проф. др Мато Пижурица, Нови Сад

"Својој књизи Говоримо српски - С лакоћом до језичке културе, која је наишла на заслужено леп одјек у нашој стручној и културној јавности, Милорад Телебак новом књигом МУЗИКА РИЈЕЧИ - Ка говорној култури додаје, једнако популарно изложен, и преглед ортоепских проблема српског језика. Он то чини и методолошки вешто, и занимљиво, и врло поуздано.

Телебаково разматрање проблема српског стандардног акценатског система један је од ретких покушаја да се у том домену наше језичке праксе успостави макар мало више реда и доследности."

Проф. др Драгољуб Петровић, Нови Сад

"Књига Милорада Телебака МУЗИКА РИЈЕЧИ - Ка говорној култури посвећена је стандарднојезичкој акцентуацији у српском језику.

У поређењу с постојећом нашом акцентолошком литературом (А. Пецо, Основи акцентологије српскохрватског језика, П. Ивић - И. Лехисте, Прозодија речи и реченице у српскохрватском језику и др.), Телебакова књига одликује се популарним и лаким излагањем и усмјереношћу ка говорној пракси. Стога вјерујемо да ће она имати широку примјену и допринијети подизању нивоа културе говора у усменој комуникацији и умјетничком стваралаштву."

Проф. др Милан Шипка, Сарајево

 


УВОДНА РИЈЕЧ

Ова књига бави се оним о чему се у школи, чак ни у гимназији, не научи готово ништа, а без чега се не може правилно говорити, нити се може успјешно професионално служити живом ријечју ни бавити умјетношћу говора.

Чим проговорите, људи изоштреног слуха и бољи познаваоци језика откриће по вашем нагласку одакле потичете. "Одаје" вас, дакле, завичајни акценат, који - мање или више - није у складу са акценатском нормом стандардног језика, (Наравно, не треба се стидјети завичаја, напротив!, али треба неправилнога говора.) Зато нам се и дешава да и поред фонолошког начела "читај како је написано..." имамо "несклад између написаног и изговореног": исту реченицу изговориће другачије, свако на свој начин - Невесињац, Цетињанин, Приштевац, Нишлија, Новосађанин... Наше домаћице иду на "пиЈАцу" (умјесто на ПИјацу, тј. са нагласком на првом слогу), службеници се жале на "диРЕКторе" умјесто на ДИректоре), поштари наплаћују "ТЕлефонске" рачуне (умјесто теЛЕфонске), "гимназиЈАЛке" носе "хеЛАНке" (умјесто гимнаЗИјалке - носе ХЕланке), политичари се залажу за "ДЕмократске" односе (умјесто деМОкратске), радио и телевизија извјештају о сукобу "израЕлаца" и "палеСТИнаца" (умјесто иЗРАелаца и паЛЕстинаца) итд., итд.

И ми се овдје, указујући па погрешно наглашавање ријечи, запазили сте, не служимо постојећим знацима за обиљежавање акцената ( ́   ˆ  ̀   “ ), јер вам они засад, вјероватно, ништа не значе. Не значе они ништа ни већини високообразованих људи, чак ни једном броју наставника српског језика! Неко је рекао, и то није далеко од истине, да код нас "само посвећени", дакле веома ријетки, знају обиљежавати и читати акценте. А како су тек малобројни они који знају веома сложену и деликатну акцентуацију српског стандардног језика: на коме слогу одређене ријечи треба да стоји акценат (да ли је, нпр., ПРОизвод или проИЗвод, је ли ДИпломатски или диПЛОматски итд.), какав је тај акценат - дуг или кратак (да ли је, примјера ради, фотЕља или фотЕЕља, екселЕЕнција или екселЕнција итд.), да ли је акценат узлазне или силазне интонације (каже ли се жуурим или жуурим, мааримо или мааримо и сл., шта бива са акцентом у разним падежима истих ријечи, нпр. каже се ХОтел, али из хоТЕла, изговара се силазно хлаад, мраак, али узлазно у хлааду, у мрааку; тако и у различитим облицима истих глагола: ми веЧЕравамо, а они вечеРАвају, програм је изВЕден, а представа извеДЕна, итд., итд.

Као што се без познавања правописа не може правилно писати, тако ни без познавања акцентуације стандардног језика не можемо правилно говорити. Зато је ова књига потребна свакоме: ђацима, наставницима, службеницима, љекарима, инжењерима, судијама, културним радницима, политичарима - свима који јавно говоре, и зато треба да имају развијену говорну културу, а нарочито глумцима, рецитаторима, спикерима, водитељима, новинарима радија и телевизије, чије говорење треба да буде узор, школа правилнога и лијепог говора. Такође ће корисно послужити и студентима српског језика, новинарства, правних наука, позоришне умјетности...

У нашем језику постоји на стотине, или чак на хиљаде, ријечи чије значење зависи од тога како се нагласе (нпр. велико насеље је грâд, а ледена падавина грầд; узети за новац - кýпити, а скупљати - кпити; проливање суза је плầкање, а испирање у води - плáкање, итд., итд.), па то ваља умјети ваљано обиљежити и обиљежено правилно говорно реализовати.

С обзиром на врло слаба предзнања већине људи о акценту и акцентуацији, и будући да се акценатске грешке знатно теже отклањају него граматичке, те да је ова језичка област, иако најбитнија за говорну културу, сасвим запостављена у систему образовања - заиста је изражена потреба за књигом у којој ће основна знања о акценатском систему српског стандардног језика бити изложена на најједноставнији могући начин, а да то, на другој страни, не умањи стручност и практичну употребљивост књиге.

Таква књига је - увјерени смо - пред вама. Она се састоји од три дијела. Први дио садржи основе акценатског система српског језика; други дио чине акцентовани текстови за вјежбање и овладавање стандардном акцентуацијом; трећи дио је акценатски рјечник, који обухвата око двије и по хиљаде ријечи, првенствено оних у чијем се нагла-шавању најчешће гријеши и око чијег наглашавања може бити недоумица.

Увјерени смо да ће за овом књигом, као неопходним и добродошлим приручником, свакодневио посезати сви који се професионално служе живом ријечи.

Свима желимо успјех у његовању говорне културе.

 

 

  • Уводна ријеч
  • ПРВИ ДИО
    ПРИРОДА И ЗАКОНИТОСТИ СРПСКИХ АКЦЕНАТА
  • Шта је акценат
  • Везани и слободни акценат
  • Врсте акцената у српском језику
  • Природа наших акцената
  • Под лупом експеримената
  • Мјесто акцената у стандардном језику
  • Несталност наших акцената
  • Ријечи без акцента
  • Преношење акцената на проклитике
  • Акценат ријечи страног поријекла
  • Акценат сложених ријечи
  • Акценатски дублети
  • Акценти - знаци разлике у значењима
  • Неакцентоване дужине
  • Монотонија умјесто мелодичности
  • "Јатовске" акценатске разлике
  • Хтио бих да нагласим
  • Ортоепска норма
  • Нешто о реченичком акценту
  • Из историје наших акцената
  • ДРУГИ ДИО
    МУЗИКА РИЈЕЧИ (Акцентовани текстови)
  • ТРЕЋИ ДИО
    АКЦЕНАТСКИ РЈЕЧНИК
  • Литература