прво издање

196 страница

цијена: 15 КМ

"Међу савременим српским лингвистима, Милорад Телебак спада у ону "најкориснију групу" – групу практичара. Он деценијама слуша комуникацију међу људима, прати медије, региструје језичка спотицања и својим језичким приручницима, емисијама на радију и телевизији, написима у листовима и часописима, популарним предавањима – на ненаметљив, занимљив и практичан начин – учи све којима је стало до српског језика и језичке културе.
Зато ће и ова Телебакова књига добро доћи свима – од ученика до учитеља, од студената до професора, од лектора до новинара и уредника."

Проф. др Лука Шекара

"Књига Милорада Телебака КАКО СЕ КАЖЕ писана је популарно свима разумљиво, занимљиво, често и духовито, сажето, прецизно и стручно поуздано.
Као и све његове претходне књиге, и ова је намијењена подизању нивоа језичког образовања и ширењу језичке културе свих којима је стало до тога да им изражавање буде коректно и у складу са нормама српског језика." Доц. др

Биљана Панић-Бабић




ПЛОМБИРАНА ГРАМАТИКА

– Дошао сам на преглед зуба – рече професор ушавши у зубну ординацију.

– Јесте ли по први пут код мене? – упита зубар.

– Нисам „по први пут”, али јесам први пут. Дистрибутивна ријечца по означава понављање неке радње, а она може бити поновљена само по други пут, по трећи пут итд.

– Аха. Тако, дакле, професоре. Ви сте професор? Драго ми је да сте дошли код мене...

– Не може вам бити драго „да сам дошао”. Може вам само бити драго што сам дошао, јер сам ја већ овдје, то је реалност. А за изражавање жеље употребљава се везник да: желио бих да дођеш...

– Ето видите. Драго ми је што сте дошли код мене обзиром да је моје језичко знање јако слабо. Знате, заборавило се...

– Тачно, докторе. Не каже се „обзиром” него с обзиром.А обзир је увијек усмјерен на нешто (на ово или на оно), па је требало рећи: с обзиром на то да је моје језичко знање веома слабо или врло слабо. Знате, нису добри спојеви ријечи супротног значења као што је „јако слабо”. То вам дође као оно војвођанско „здраво болестан”, које код других ствара забуну.

– Па добро, је ли ово лингвистички кружок, или је зубна ординација! – викну један брадоња рупивши на врата, а затим их – у знак протеста – залупи уз јак тресак.

– Ето видите како упада без да је покуцао – негодује зубар.
Не „без да” је покуцао – то је буквалан превод њемачког ohne zu, које није у духу нашег језика. Српски се каже: а да није ни покуцао или, једноставније, без куцања. Али да се ми вратимо зубима, док нас онај није поново опоменуо!

– Познавајући пацијенте и њихову нервозу, ни ја то не искључујем – сагласан је зубар.

– Познајући пацијенте, докторе, а не „познавајући”, јер се не каже „познавам” већ познајем, они познају, а глаголски прилог садашњи се и гради додавањем наставка -ћи на 3. лице множине презента: познајући.

– Пустите прилог и презент! Добићемо ми прилог ако онај рмпалија презентује своју снагу! – усплахирено ће доктор. – Зините, професоре... О, овдје се ради о хроничној парадентози...

– Не, не ради се о парадентози! – успротиви се професор.

– Забога, професоре, та ја сам зубни љекар! Ваљда ја знам боље од вас шта је парадентоза.

– Тачно, али ја знам боље од вас да се ту не ради ни о чему! „Ради се” – то је рђав страни превод. У српском језику се каже: ријеч је о томе и томе, посриједи је то и то...

Пустимо више то. Али ваша три зуба не могу бити спашена. Треба да се ваде – рече зубар.

– Гријешите! Како можете тако говорити! – поскочи професор.

– То ће вам рећи сваки зубни љекар! – подиже глас и зубар.

– Али то неће рећи ниједан лингвиста!

– Којешта! Откуд лингвисти знају који зуби могу, а који не могу бити спашени!

– Ниједан не може бити „спашен”, већ спасен!  У српском језику се традиционално употребљавају облици спасавати, спасен, спасавање, спасење. Од трпног придјева „спашен” глаголска именица би била „спашење”, а тако нико не говори.

– Ама шта је вама, човјече!? Јесте ли ви дошли овдје да ми држите...

– Може се само бити овдје, али се не може „доћи овдје” него овамо!

– Добро. Јесте ли ви дошли овамо ради своје парадентозе или ради...?

– Није „ради своје парадентозе” него због своје парадентозе. То је узрок доласка. А приједлог ради означава намјеру: Дошао сам ради прегледа својих зуба и њиховог лијечења.

– Слушајте ви! Ви сте мене толико задржали, да ја морам одмах ићи...

– Како ићи, забога!? Та, ваљда ћете ми прегледати зубе!

– Морам ићи, већ је пола три. Али доћи ће колега који ће ме мијењати, не брините се.

– Морам се бринути. Прво, зато што није „пола три” него два и по. А друго, како ће вас то колега „мијењати”? Хоће ли вам можда откинути једно уво? Или вам почупати бркове? Или ће вас пак замијенити на послу! Запамтите, докторе: једно је мијењати, а друго замјењивати.

– Добро, добро, нека вам буде, мада не дијелим ваше мишљење...

– Наравно, мишљење се не може дијелити; може се само слагати с ким, или не слагати. „Дијелити мишљеље” је ружна германска фраза...

– Мени већ памет отказује! – очајава зубар.

– Ето, и то је германизам! Ви као да сте студирали у Њемачкој. Умјесто отказује, у значењу њемачког versagen, ми кажемо издаје, попушта. Отказати у српском језику значи нешто друго.

– Све у свему, испада да ја не знам српски – повријеђен је зубар.

– Наравно да не знате кад кажете „све у свему”. То је њемачки израз alles in allem. Ми Срби кажемо: узевши све у обзир, или кад се добро промисли.

– А да није и збогом германизам, професоре?!

– Наравно да није.

– Онда, збогом! – просикта зубар и, не окренувши се, напусти ординацију.